Style direct et indirect Direktni govor je iskaz u kome navodimo

Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je ~ 1 ~
Style direct et indirect
Direktni govor je iskaz u kome navodimo nečije reči tačno, doslovno kako ih je i izgovorio. Stoga bismo mogli reći da citiramo nečije reči, a samim
tim ih i navodimo nakon dve tačke i stavljamo ih pod znake navoda.
Indirektni govor je ustvari način iskaza kojim prepričavamo nečije reči, te se u njemu gube znaci navoda i dve tačke, a pri tom se dešavaju i druge
neophodne transformacije gde se dve nezavisne rečenice spajaju pomoću reči( veznika, upitnih reči) u jednu zavisno-složenu rečenicu. Glagoli
koji uvode iskaz direktnog govora su: DIRE(reći, kazati), AVOUER( priznati, poveriti, saopštiti), DÉCLARER( izjaviti, saopštiti), DEMANDER(pitati),
S’INTERESSER(interesovati se).. Kada je u:
U DIREKTNOM G O V O R U(style direct) U INDIREKTNOM G O V O R U (style indirect):
1 IZJAVNA REČENICA(La phrase déclarative) veznik QUE + S
1
+V
2
2 UPITNA REČENICA ( La phrase interrogative)
I (totalno pitanje): A) Inverzijom subjekta: (V+S= as-tu...?)
B)Sa Est-ce que + normalan red reči(S+V) SI + s+v( nema inverzije subjekta)
C) Upitnom Intonacijom(S+V=norm. Red reči)
II Pitanja: Qu’est-ce qui( sujet) + V ŠTA CE QUI(sujet)+s+v = ono ŠTA, ono ŠTO
Qu’est-ce que(objet)+S+V ŠTA CE QUE(objet)+ s+v= ono ŠTA, ono ŠTO
III INVERZIJA subjekta i glagola iza upitnih reči: NEMA INVERZIJE IZA UPITNIH REČI
Où ; COMMENT,QUAND, POURQUOI , + V+S Où ;COMMENT, QUAND, POURQUOI + S+V
1
S - skraceno SUJET( subjekat- IMENICA ili LIČNA ZAMENICA)
2
V - skraceno VERBE( glagol) u funkciji predikata

Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je ~ 2 ~
3 IMPÉRATIF: A) Affirmation de + INFINITIF
B) Négation de ne pas + infinitif
1 La phrase déclarative affirmative OU négative (Izjavna rečenica u potvrdnom obliku ili u odričnom obliku-
negaciji) u direktnom govoru(stoji pod navodnicima) u indirektnom govoru se vezuje sa prethodnom rečenicom u kojoj je glagol koji uvodi tu
izjavnu rečenicu { najčešće gl. – DIRE(reći, kazati), DÉCLARER( objaviti, izjaviti), RÉPONDRE(odgovoriti), ANNONCER(objaviti, najaviti),
AFFIRMER(potvrditi), PROPOSER( predložiti), AVOUER(priznati), CONSTATER( konstatovati, zaključiti)...} pomoću veznika QUE( na srpski ga
prevodimo sa DA), pa dobijamo jednu zavisno-složenu rečenicu:
exemples- primeri za PHRASE DECLARATIVE- IZJAVNA RECENICA/ obratite pažnju na transformaciju ličnih zamenica i naravno glagolskih oblika
(pisanih boldiranim slovima) iz direktnog u indirektnom govoru/ QUE
STYLE DIRECT( DIREKTNI GOVOR)
STYLE INDIRECT(INDIREKTNI GOVOR)
PHRASE DÉCLARATIVE- IZJAVNA RECENICA
PHRASE subordonnée COMPLÉTIVE - QUE recenica( objekat gl.
DIRE, AVOUER, AFFIRMER iz glavne recenice
affirmation
Un vieil homme me dit: „ Tu es le pire enfant!“- Jedan starac mi
kaže:“ Ti si najgore dete!“
Un vieil homme me dit QUE je suis le pire enfant.
Jedan starac mi kaže da sam ja najgore dete.
négation
Un vieil homme me dit: „Tu N’es PAS le pire enfant!“
Un vieil homme me dit QUE je NE suis PAS le pire enfant3.
affirmation
Le directeur lui dit: „ Tu es la plus sage.“-Direktor joj kaže: „ Ti si
najpametnija.“
Le directeur lui dit QU’elle est la plus sage4.
Direktor joj kaže da je ona najpametnija.
négation
Le directeur lui dit: „ Tu N’es PAS la plus sage.“-Direktor joj kaže: „
Ti nisi najpametnija.“
Le directeur lui dit QU’elle N’est PAS la plus sage.
Direktor joj kaže da ona nije najpametnija.
affirmation
Vos voisins nous avouent : „ Nous sommes moins zélés que
vous.5- Vaši susedi nam priznaju:“ Mi smo manje predani, vredni od vas.“
Vos voisins nous avouent QU’ils sont moins zélés que nous.
Vaši susedi nam poveravaju da su oni manje revnosni od nas.
négation
Vos voisins nous avouent : „ Nous NE sommes PAS moins zélés
que vous.
Vos voisins nous avouent QU’ils NE sont PAS moins zélés que
nous.
3
Najgore dete
4
najpametnija
5
Mi smo manje vredni, marljivi od vas = Lenjiji smo od vas

Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je ~ 3 ~
affirmation
Leurs parents nous affirment: „*Bien sûr que vous allez
réussir!“-Njihovi roditelji nam potvrdjuju: „Pa naravno da ćete
uspeti!“
Leurs parents nous affirment QUE nous allons réussir.
*„bien sûr“( kao uzvik) se izbacuje iz indirektnog govora
négation
Leurs parents nous affirment: „Bien sûr que vous N’allez PAS
réussir!“- Naravno da necete uspeti
Leurs parents nous affirment QUE nous N’allons PAS réussir.
2 UPITNA REČENICA
I 1)L’INTERROGATION TOTALE- totalno pitanje iz direktnog govora ( tako se naziva jer se na njega očekuje odgovor sa
„DA“ ili „NE“)u indirektnom govoru prelazi u indirektno pitanje. Veznik koji povezuje dve recenice i uvodi indirektno
pitanje u indirektnom govoru je SI
Postoji 3 načina ( dati su u tabeli ispod pod A, B,C) da se postavi totalno pitanje u direktnom govoru, ali se ona transformisu u
indirektno pitanje koje počinje sa SI (u indirektnom govoru) po istom principu kao sto se vidi u desnoj koloni tabele. Imati u vidu da
skraćenice velikim slovima predstavljaju: S- sujet (subjekat koji je lična zamenica ili imenica bilo vlastita bilo zajednička a V- verbe je
prédicat( predikat tj., glagol u ličnom glagolskom obliku=1,2,3 lice jed. Ili množ. u bilo kom vremenu ili načinu.
L’INTERROGATION TOTALE( totalno pitanje u direktnog govoru
STYLE DIRECT (direktni govor) inverzija
STYLE INDIRECT ( indirektni govor)
A INVERSION DU SUJET (inverzija/ zamena mesta subjekta
sa glagolom V+S?
NEMA INVERZIJE > SI + S+V
Mon père demande à ma mère: „As-tu ouvert la porte?“
Mon père demande à ma mère SI elle a ouvert la porte.
Ta copine demande à mon copain: „ As-tu fermé les volets?“
Ta copine demande à mon copain S’il a fermé les volets.
B La question par INTONATION(pitanje intonacijom)
nema inverzije subjekta i glagola
SI + S+V
Mon père demande à ma mère: Tu as fermé la porte?“
Mon père demande à ma mère SI elle a fermé la porte.
Ta copine demande à mon copain: „ Tu as ouvert les volets?“
Ta copine demande à mon copain S’il a ouvert les volets.

Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je ~ 4 ~
C La question avec EST- CE QUE...?( pas d’inversion du
sujet-nema inverzije subjekta)
SI + S+V
Mon père demande à ma mère: Est-ce que Tu as ouvert la porte?“
Mon père demande à ma mère SI elle a ouvert la porte.
Ta copine demande à mon copain: „Est-ce que tu as fermé les
volets?“- Tvoja drugarica pita mog druga: „ Jesi li zatvorio kapke(roletne)?“
Ta copine demande à mon copain S’il a fermé les volets.
Tvoja drugarica pita mog druga da li je (on)zatvorio kapke.
II Interrogation partielle ( PARCIJALNO PITANJE)- traži obaveštenje o pojedinim delovima zavisno-upitne rečenice koji su nepoznati,
pa otud KO?-QUI?,ŠTA?-QUE; Qu’est que c’est?, ZAŠTO?-Pourquoi?, KADA?-Quand?, KAKO?- Comment?,KOLIKO?-Combien?; GDE?- Où°, na šta se ne
može odgovoriti samo sa DA i NE). Ima 2 tipa parcijalnog pitanja( pod A i pod B(vidi tabelu koja sledi)
III nterrogation partielle ( PARCIJALNO PITANJE)-
STYLE DIRECT (direktni govor)
STYLE INDIRECT ( indirektni govor)
A PITANJA Sa QUI, QUE
PERSONNES
1) PITANJA SE ODNOSE NA LICA,ljude- les PERSONNES
Upitna reč:QUI ili izraz: QUI + EST-CE QUI u ulozi SUBJEKTA(sujet)
nezavisno-upitne rečenice u direktnom govoru
QUI je SUBJEKAT zavisno upitne rečenice Indirektnog govora
nema inverzije/ SUJET + VERBE
nema inverzije/ SUJET + VERBE
nema inverzije/ SUJET + VERBE
Upitna zamenica : KO?
Pronom interrogative:QUI ?
Ko je to ko je ...?
QUI EST-CE QUI + Verbe?
S + V
QUI + Verbe
( S + V)
Elle demande:„QUI a fait ce joli
bouquet?“Ko je napravio ovaj lepi
buket?
Elle demande: „ QUI EST- CE QUI a
fait ce joli bouquet?“Ko je (taj ko je)
napravio ovaj lepi buket?
Elle demande QUI a fait ce joli bouquet
SUJET VERBE COD(COMPLÉMENT D’OBJET DIRECT)
Ima ulogu OBJEKTA(objet)nezavisno-upitne rec.u direktnom govoru
Ima ulogu OBJEKTA(objet) zavisno-upitne rec.u indirektnom govoru
Inverzija/ VERBE + SUJET
nema inverzije/ SUJET + VERBE
nema inverzije/ SUJET + VERBE
KOGA? / QUI + V+S?
KOGA? / QUI EST-CE QUE+S+V?
QUI
Elle demande:„QUI invites-tu à
dîner samedi?“
Elle demande:„ QUI EST-CE QUE tu
invites à dîner samedi?“
Elle demande QUI J’invite à dîner samedi.
COD S V COMPLÉMÉNT DU TEMPS

Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je ~ 5 ~
2) PITANJA SE ODNOSE NA STVARI-les CHOSES
Upitna reč: QUE?(Šta?) ili QUE + est-ce qui=QU’EST–CE
QUI?(Šta?)
FONCTION du SUJET
CE QUI(Šta?)
FONCTION du SUJET
SLOŽENA Inverzija/
Sujet(QUE) +VERBE + SUJET
nema inverzije
SUJET(QU’EST-CE QUE? ) + VERBE
nema inverzije/ SUJET(ce qui) + VERBE
Il a demandé: „Que se passe-t-il?“
( „que“ je Sub. koji je ponovljen na kraju
sa „IL“
Il a demandé:“Qu’est-ce qui se
passe?“
Il a demandé CE QUI se passe.
FONCTION d’ OBJET
FONCTION d’ OBJET
Odnosno-upitna zamenica :ŠTA?
Pronom relative :QUE?
ŠTA + DA LI?
QUE EST-CE QUE?
CE QUE
Inverzija : O + V + S
Nema inverzije: O + S + V
Nema inverzije: Objet(ce que) + Sujet + Verbe
Il demande: „ QUE fais- tu?“
Il me demande:“QU’EST-CE QUE tu
fais?“
Il me demande CE QUE je fais.
Sa C’EST je nemoguce pitanje samo sa QUE
Nemoguce pitanje
Nema inverzije : O+S+V
Nema inverzije O( CE QUE)+ S( pronom neutre CE)+V( kopula être)
QUE c’est?
Il me demande: „QU’EST-CE QUE
c’est?“
Il me demande CE QUE c’est.
B KONSTRUKCIJE SA PREDLOZIMA à De Avec
À, DE + QUOI / AVEC + QUI
Inverzija/ VERBE + SUJET
nema inverzije/ SUJET + VERBE
Préposition AVEC + QUI + V + S
SA KIM?- (u srpskom jez. Instrumental koji oznacava društvo)
AVEC QUI + S + V
Inverzija: AVEC qui + V+ S
Nema inverzije: AVEC qui + S + V
Il m’a demandé: „AVEC qui sors-tu?“- Он ме је питао:“Са ким
излазиш?“
Il m’a demandé AVEC qui je sors.- Он ме је питао са ким излазим.
À QUOI + V + S
DE QUOI + V + S
À QUOI + S+ V
DE QUOI + S+ V