Style direct et indirect Direktni govor je iskaz u kome navodimo

Style direct et indirect
Direktni govor je iskaz u kome navodimo nečije reči tačno, doslovno kako ih je i izgovorio. Stoga bismo mogli reći da citiramo nečije reči, a samim
tim ih i navodimo nakon dve tačke i stavljamo ih pod znake navoda.
Indirektni govor je ustvari način iskaza kojim prepričavamo nečije reči, te se u njemu gube znaci navoda i dve tačke, a pri tom se dešavaju i druge
neophodne transformacije gde se dve nezavisne rečenice spajaju pomoću reči( veznika, upitnih reči) u jednu zavisno-složenu rečenicu. Glagoli
koji uvode iskaz direktnog govora su: DIRE(reći, kazati), AVOUER( priznati, poveriti, saopštiti), DÉCLARER( izjaviti, saopštiti), DEMANDER(pitati),
S’INTERESSER(interesovati se).. Kada je u:
U
DIREKTNOM G O V O R U(style direct)
U INDIREKTNOM G O V O R U (style indirect):
veznik QUE + S1+V2
1 IZJAVNA REČENICA(La phrase déclarative)
2 UPITNA REČENICA ( La phrase interrogative)
I (totalno pitanje): A) Inverzijom subjekta: (V+S= as-tu...?)
B)Sa Est-ce que + normalan red reči(S+V)
SI + s+v( nema inverzije subjekta)
C) Upitnom Intonacijom(S+V=norm. Red reči)
II Pitanja: Qu’est-ce qui( sujet) + V
ŠTA
Qu’est-ce que(objet)+S+V ŠTA
CE QUI(sujet)+s+v = ono ŠTA, ono ŠTO
CE QUE(objet)+ s+v= ono ŠTA, ono ŠTO
III INVERZIJA subjekta i glagola iza upitnih reči:
NEMA INVERZIJE IZA UPITNIH REČI
Où ; COMMENT,QUAND, POURQUOI , + V+S
Où ;COMMENT, QUAND, POURQUOI + S+V
S - skraceno SUJET( subjekat- IMENICA ili LIČNA ZAMENICA)
2 V - skraceno VERBE( glagol) u funkciji predikata
1
Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je
~1~
francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
3 IMPÉRATIF:
A) Affirmation
de + INFINITIF
B) Négation
de ne pas + infinitif
1 La phrase déclarative affirmative OU négative (Izjavna rečenica u potvrdnom obliku ili u odričnom oblikunegaciji) u direktnom govoru(stoji pod navodnicima) u indirektnom govoru se vezuje sa prethodnom rečenicom u kojoj je glagol koji uvodi tu
izjavnu rečenicu { najčešće gl. – DIRE(reći, kazati), DÉCLARER( objaviti, izjaviti), RÉPONDRE(odgovoriti), ANNONCER(objaviti, najaviti),
AFFIRMER(potvrditi), PROPOSER( predložiti), AVOUER(priznati), CONSTATER( konstatovati, zaključiti)...} pomoću veznika QUE( na srpski ga
prevodimo sa DA), pa dobijamo jednu zavisno-složenu rečenicu:
exemples- primeri za PHRASE DECLARATIVE- IZJAVNA RECENICA/ obratite pažnju na transformaciju ličnih zamenica i naravno glagolskih oblika
(pisanih boldiranim slovima) iz direktnog u indirektnom govoru/ QUE
STYLE DIRECT( DIREKTNI GOVOR)
STYLE INDIRECT(INDIREKTNI GOVOR)
PHRASE DÉCLARATIVE- IZJAVNA RECENICA
PHRASE subordonnée COMPLÉTIVE - QUE recenica( objekat gl.
DIRE, AVOUER, AFFIRMER iz glavne recenice
affirmation
Un vieil homme me dit: „ Tu es le pire enfant!“- Jedan starac mi
Un vieil homme me dit QUE je suis le pire enfant.
Jedan
starac mi kaže da sam ja najgore dete.
kaže:“ Ti si najgore dete!“
négation
Un vieil homme me dit: „Tu N’es PAS le pire enfant!“
Un vieil homme me dit QUE je NE suis PAS le pire enfant3.
affirmation
Le directeur lui dit: „ Tu es la plus sage.“-Direktor joj kaže: „ Ti si Le directeur lui dit QU’elle est la plus sage4.
najpametnija.“
négation
affirmation
négation
Direktor joj kaže da je ona najpametnija.
Le directeur lui dit: „ Tu N’es PAS la plus sage.“-Direktor joj kaže: „ Le directeur lui dit QU’elle N’est PAS la plus sage.
Ti nisi najpametnija.“
Direktor joj kaže da ona nije najpametnija.
Vos voisins nous avouent : „ Nous sommes moins zélés que
vous.5- Vaši susedi nam priznaju:“ Mi smo manje predani, vredni od vas.“
Vos voisins nous avouent : „ Nous NE sommes PAS moins zélés
que vous.
Vos voisins nous avouent QU’ils sont moins zélés que nous.
Vaši susedi nam poveravaju da su oni manje revnosni od nas.
Vos voisins nous avouent QU’ils NE sont PAS moins zélés que
nous.
3
Najgore dete
najpametnija
5
Mi smo manje vredni, marljivi od vas = Lenjiji smo od vas
4
Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je
~2~
francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
affirmation
négation
Leurs parents nous affirment: „*Bien sûr que vous allez Leurs parents nous affirment QUE nous allons réussir.
réussir!“-Njihovi roditelji nam potvrdjuju: „Pa naravno da ćete *„bien sûr“( kao uzvik) se izbacuje iz indirektnog govora
uspeti!“
Leurs parents nous affirment: „Bien sûr que vous N’allez PAS Leurs parents nous affirment QUE nous N’allons PAS réussir.
réussir!“- Naravno da necete uspeti
2 UPITNA REČENICA
I 1)L’INTERROGATION TOTALE- totalno pitanje iz direktnog govora ( tako se naziva jer se na njega očekuje odgovor sa
„DA“ ili „NE“)u indirektnom govoru prelazi u indirektno pitanje. Veznik koji povezuje dve recenice i uvodi indirektno
pitanje u indirektnom govoru je SI
Postoji 3 načina ( dati su u tabeli ispod pod A, B,C) da se postavi totalno pitanje u direktnom govoru, ali se ona transformisu u
indirektno pitanje koje počinje sa SI (u indirektnom govoru) po istom principu kao sto se vidi u desnoj koloni tabele. Imati u vidu da
skraćenice velikim slovima predstavljaju: S- sujet (subjekat koji je lična zamenica ili imenica bilo vlastita bilo zajednička a V- verbe je
prédicat( predikat tj., glagol u ličnom glagolskom obliku=1,2,3 lice jed. Ili množ. u bilo kom vremenu ili načinu.
L’INTERROGATION TOTALE( totalno pitanje u direktnog govoru
STYLE DIRECT (direktni govor) inverzija
STYLE INDIRECT ( indirektni govor)
A INVERSION DU SUJET (inverzija/ zamena mesta subjekta
NEMA INVERZIJE > SI + S+V
sa glagolom V+S?
Mon père demande à ma mère: „As-tu ouvert la porte?“
Ta copine demande à mon copain: „ As-tu fermé les volets?“
Mon père demande à ma mère SI elle a ouvert la porte.
Ta copine demande à mon copain S’il a fermé les volets.
B La question par INTONATION(pitanje intonacijom)
nema inverzije subjekta i glagola
Mon père demande à ma mère: Tu as fermé la porte?“
Ta copine demande à mon copain: „ Tu as ouvert les volets?“
SI + S+V
Mon père demande à ma mère SI elle a fermé la porte.
Ta copine demande à mon copain S’il a ouvert les volets.
Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je
~3~
francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
C La question avec EST- CE QUE...?( pas d’inversion du
sujet-nema inverzije subjekta)
SI + S+V
Mon père demande à ma mère: Est-ce que Tu as ouvert la porte?“
Mon père demande à ma mère SI elle a ouvert la porte.
Ta copine demande à mon copain: „Est-ce que tu as fermé les Ta copine demande à mon copain S’il a fermé les volets.
Tvoja drugarica pita mog druga da li je (on)zatvorio kapke.
volets?“- Tvoja drugarica pita mog druga: „ Jesi li zatvorio kapke(roletne)?“
II Interrogation partielle ( PARCIJALNO PITANJE)- traži obaveštenje o pojedinim delovima zavisno-upitne rečenice koji su nepoznati,
pa otud KO?-QUI?,ŠTA?-QUE; Qu’est que c’est?, ZAŠTO?-Pourquoi?, KADA?-Quand?, KAKO?- Comment?,KOLIKO?-Combien?; GDE?- Où°, na šta se ne
može odgovoriti samo sa DA i NE). Ima 2 tipa parcijalnog pitanja( pod A i pod B(vidi tabelu koja sledi)
III nterrogation partielle ( PARCIJALNO PITANJE)STYLE DIRECT (direktni govor)
STYLE INDIRECT ( indirektni govor)
A
PITANJA Sa QUI, QUE
PERSONNES
1) PITANJA SE ODNOSE NA LICA,ljude- les PERSONNES
Upitna reč:QUI ili izraz: QUI + EST-CE QUI u ulozi SUBJEKTA(sujet)
QUI je SUBJEKAT zavisno upitne rečenice Indirektnog govora
nezavisno-upitne rečenice u direktnom govoru
nema inverzije/ SUJET + VERBE
nema inverzije/ SUJET + VERBE
nema inverzije/ SUJET + VERBE
Upitna zamenica : KO?
Pronom interrogative:QUI ?
Ko je to ko je ...?
QUI EST-CE QUI + Verbe?
S
+
V
Elle demande:„QUI a fait ce joli Elle demande: „ QUI EST- CE QUI a
bouquet?“Ko je napravio ovaj lepi fait ce joli bouquet?“Ko je (taj ko je)
buket?
KOGA? / QUI + V+S?
Elle demande:„QUI invites-tu à
dîner samedi?“
Elle demande QUI a fait ce joli bouquet
SUJET VERBE COD(COMPLÉMENT D’OBJET DIRECT)
napravio ovaj lepi buket?
Ima ulogu OBJEKTA(objet)nezavisno-upitne rec.u direktnom govoru
Inverzija/ VERBE + SUJET
QUI + Verbe
( S + V)
Ima ulogu OBJEKTA(objet) zavisno-upitne rec.u indirektnom govoru
nema inverzije/ SUJET + VERBE
KOGA? / QUI EST-CE QUE+S+V?
Elle demande:„ QUI EST-CE QUE tu
invites à dîner samedi?“
Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je
~4~
nema inverzije/ SUJET + VERBE
QUI
Elle demande QUI J’invite à dîner samedi.
COD S V
COMPLÉMÉNT DU TEMPS
francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
2) PITANJA SE ODNOSE NA STVARI-les CHOSES
Upitna reč: QUE?(Šta?) ili QUE + est-ce qui=QU’EST–CE
QUI?(Šta?)
CE QUI(Šta?)
FONCTION du SUJET
FONCTION du SUJET
SLOŽENA Inverzija/
Sujet(QUE) +VERBE + SUJET
Il a demandé: „Que se passe-t-il?“
( „que“ je Sub. koji je ponovljen na kraju
sa „IL“
nema inverzije
SUJET(QU’EST-CE QUE? ) + VERBE
nema inverzije/ SUJET(ce qu ) + VERBE
Il a demandé:“Qu’est-ce qui se
passe?“
Il a demandé CE QUI se passe.
i
FONCTION d’ OBJET
ŠTA + DA LI?
Pronom relative :QUE?
QUE EST-CE QUE?
Inverzija :
O+ V+ S
Nema inverzije: O + S + V
FONCTION d’ OBJET
Odnosno-upitna zamenica :ŠTA?
Il demande: „ QUE fais- tu?“
B
Nema inverzije: Objet(ce que) + Sujet + Verbe
Il me demande:“QU’EST-CE QUE tu
fais?“
Sa C’EST je nemoguce pitanje samo sa QUE
Nemoguce pitanje
Nema inverzije : O+S+V
Il me demande: „QU’EST-CE QUE
c’est?“
QUE c’est?
CE QUE
Il me demande CE QUE je fais.
Nema inverzije O( CE QUE)+ S( pronom neutre CE)+V( kopula être)
Il me demande CE QUE c’est.
KONSTRUKCIJE SA PREDLOZIMA à De Avec
Inverzija/ VERBE + SUJET
Préposition AVEC + QUI + V + S
SA KIM?- (u srpskom jez. Instrumental koji oznacava društvo)
Inverzija: AVEC qui + V+ S
Il m’a demandé: „AVEC
излазиш?“
À QUOI + V + S
qui
À, DE + QUOI
/
AVEC + QUI
nema inverzije/ SUJET + VERBE
AVEC QUI + S + V
Nema inverzije: AVEC qui + S + V
sors-tu?“- Он ме је питао:“Са ким Il m’a demandé AVEC qui
DE QUOI + V + S
Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je
~5~
je
À QUOI + S+ V
sors.- Он ме је питао са ким излазим.
DE QUOI + S+ V
francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
Il me demande:“. À quoi penses- Il me demande: „ De quoi parles- Il me demande à quoi je pense.
tu?“ (On me pita :„ O čemu razmišljaš?“) tu?“ ( On me pita : „ O čemu govoriš?“) ( On me pita o čemu razmišljam.)
*Marie se demande:“À QUOI Professeur pose la question aux 7*Marie se demande à quoi pense
pense mon petit garçon pendant élèves: „ De quoi s’agît-il dans ce son petit garçon pendant qu’il se
qu’il se tait.?6(Na šta misli moj momak roman? (Profesor postavlja pitanje: „O tait. ( Mari se pita o čemu misli njen
dok ćuti)
čemu se radi u ovom romanu?“)
Il me demande de quoi je parle.
(On me pita o čemu govorim.)
Prof veut savoir de quoi il s’agît
dans ce roman là. ( Profesor želi da
zna o čemu se radi u tom romanu.)
momak dok ćuti.
III UPITNI PRILOZI(adjectifs interrogatifs):
POURQUOI + V+S
POURQUOI + S+V
Je voudrais savoir: „ Pourquoi riez-vous?“
Je voudrais savoir pourquoi vous riez.
COMMENT + V+S
Comment +s+v
Il me demande: „ Comment allez – vous?“- On me pita:“ Kako ste?“
Il me demande comment je vais.- On me pita kako sam.
Il me demande: „ Comment vont tes parents?“(On me pita: „Kako su tvoji ***Il me demande comment vont mes parents.8( On me pita kako su moji
roditelji?“)
roditelji)
Il me demande: „ Comment vont-ils? ( On me pita: „ Kako su oni?)
Il me demande comment ils vont. ( On me pita kako su oni)
QUAND + V+S
QUAND + S+V
Maman demande: „Quand êtes - vous venus?“(Mama pita: „ Kada ste (vi) Maman demande quand nous sommes venus.( Mama pita kada smo (mi)
došli?“)
došli)
Où +V+S
Où +S+V
La voisine veut savoir: „Où avez-vous acheté vos chaises ? »( Komšinica La voisine veut savoir où nous avons acheté nos chaises. (Komšinica želi
želi da zna : « Gde ste (vi) kupili vaše stolice ? »)
6
7
da zna gde smo (mi) kupili naše stolice)
Se taire= ćutati
Kada je subjekat imenica a ne lična zamenica, kao u primeru ove fus-note, gde je petit garçon( imenica) subjekat, inverzija( glagol + subjekat) ostaje i u indirektnom
pitanju, tj. Govoru, i to je tzv. Stilistička inverzija.
***Comment(kada je subjekat imenica i glagol nema dopunu-objekat, inverzija ostaje): > ( inverzija V+S ostaje samo
zato što nije lična zamenica ILS umesto imenicke grupe mes PARENTS)
Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji
francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je
~6~
8
3 IMPÉRATIF :
1. Affirmation- DE + INFINITIF- potvrdni oblik
Le prof dit aux élèves: „ Écrivez la dictée sur votre cahier!“- Profesor kaže Le prof dit aux élèves d’écriver la dictée sur leur cahier.- Profesor kaže
učenicima:“ Pišite diktat u vašoj( svojoj) svesci!“
učenicimada pišu diktat u svojoj( njihovoj) svesci.
2. Négation-( negacija) - DE NE PAS + INFINITIF
Le concierge leur dit: „N’oubliez pas vos clés!“- Domar im kaže:“ Ne Le concierge leur dit de ne pas oublier leurs clés.- Domar im kaže da ne
zaboravite vaše ključeve!“
zaborave svoje(njihove) ključeve.
Ovo neće biti na pismenom, ali važi kada je glagol glavne rečenice u nekom od prošlih vremena(passé composé, imparfait,
passé simple itd.)
Modification des expressions de temps( promena izraza za vreme data u donjoj tabeli važi samo kada je glagol{
DIRE, koji uvodi direktno upitnu rečenicu u nekom prošlom vremenu, kada je u prezentu kao što je u svim gornjim
primerima, ne dešavaju se promene )
DISCOURS DIRECT
DISCOURS INDIRECT
Aujourd’hui
Ce jour-là
Ce matin
Ce matin-là
Ce soir
Ce soir-là
En ce moment
À ce moment-là
Ce mois-ci
Ce mois-là
HIER
LA VEILLE
AVANT-HIER
L’AVANT VEILLE
DIMANCHE PROCHAIN
DIMANCHE SUIVANT
Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji
francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je
~7~
DIMANCHE DERNIER
IL Y A TROIS JOURS
DEMAIN
APRÈS-DEMAIN
DANS TROIS JOURS
DIMANCHE PRÉCÉDENT
TROIS JOURS PLUS Tôt
LE LENDEMAIN
LE SURLENDEMAIN
TROIS JOURS PLUS TARD
ADJECTIFS ET PRONOMS INDÉFINIS
NEODREDJENI PRIDEVI I ZAMENICE
N’oublies pas: pridev ne stoji bez imenice, ali zamenica je samostalna i ustvari zamenjuje imenicu
PRONOMS INDÉFINIS
POTVRDNI OBLIK
NEGACIJA
QUELQU’UN ( neko)
PERSONNE (niko) + Ne ili N’ bez PAS iz negacije
Quelqu’un a déposé ce paquet pour vous.- Neko je ostavio ovaj
Personne n’a déposé ce paquet pour vous.-Niko nije ostavio ovaj
paket za vas)
paket za vas
QUELQUE CHOSE( nešto)
J’ai quelque chose à te dire.- Imam nešto da ti kažem.
CHACUN ( muški rod) CHACUNE( ženski rod)
Chacun peut vivre avec des amis.-Svako može da
RIEN( ništa)+ Ne, N’ bez PAS
Je n’ai rien à te dire.- Nemam ništa da ti kažem.
AUCUN(muški rod) AUCUNE(ženski rod)
živi sa Aucun ne peut vivre sans amis. Niko ne može da živi bez
prijateljima/kad ima prijatelje.
prijatelja.- ovde je zamenica « niko »
Chacune(femme) a sa beauté : Svaka je (žena) lepa na svoj način.
Aucune (femme) n’est laide. – Nijedna ( žena) nije ružna.
ADJECTIFS INDÉFINIS
Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je
~8~
francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE
POTVRDNI OBLIK
CHAQUE+ NOM
Chaque fleur est belle.- Svaki cvet je lep.
Chaque fleur est belle et chacune a sa valeur. Svaki(pridev) cvet je
NEGACIJA
NE + V + AUCUN / AUCUNE+ NOM
Aucun homme ne peut vivre sans amis. Nijedan čovek ne može da
živi bez prijatelja. -ovde je pridev « nijedan »
Aucune faute n’est la fin du monde- Nijedna greška nije kraj sveta
lep i svaki (zamenica) ima svoje značenje.
Chaque faute coûte cher.- Svaka greška skupo košta.
Aucun amour ne dure pour toujours. - Nijedna ljubav Ne traje večno.
Srce označava ono što neće biti na pismenom, ali za one koji
, ŽAO MI JE, nema baš mnogo mesta na kojima je
~9~
francuski lepo je da to znaju. Za one koji ga NE